Nema proizvoda u korpi.
Morsamor
-15%
Roll over image to zoom in
Prevod: | Katarina Krstić |
---|---|
Pismo: | Latinica |
Format: | 130mm x 205mm |
Obim: | 294 str. |
Povez: | Mek |
Napomena: | Pogovor napisala Mirjana Sekulić |
8,90 KM10,50 KM Sa PDV-om (-15%)
In stock
Morsamor – Huan Valera
Roman Morsamor (1899) često se među španskim istoričarima književnosti smatra vrhuncem stvaralaštva Huana Valere (1824–1905) i nekom vrstom duhovnog testamenta književne Generacije 1868. Valera je ovaj roman napisao u poslednjim godinama života, te se u njemu prepoznaju i elementi duhovne autobiografije pisca, njegovo viđenje značaja hrišćanstva, interesovanje za teme ezoterije, kao i preispitivanje granicâ racionalnog saznanja, nastalo pod uticajem budizma i indijske filozofije.
Radnja romana odvija se u prvoj trećini XVI veka. Skromni monah iz samostana u okolini Sevilje, fra Migel de Sueros, na pragu smrti, žudi za uzbuđenjima, slavom i počastima koje nije uspeo da dostigne u mladosti. Doba otkrića, istraživanja i osvajanja novih kontinenata, budi u njemu ponos zbog uspeha i slave Španije, ali u isto vreme i prezir prema sebi zato što trijumfima i uspesima nije ni na koji način doprineo. Očajan, obraća se za pomoć ocu Ambrosiju, svešteniku i alhemičaru, ispija čarobni napitak i postaje mladi pustolov Morsamor.
Pitanja kao što su budućnost naroda na Iberijskom poluostrvu, preporod Španije, teorijske predstave o ljubavi, vera koja u sintezi s naučnim saznanjima omogućava potpunije shvatanje svrhe ljudske egzistencije na zemlji, kao i života nakon smrti, obrađena su u ovom zanimljivom pustolovnom romanu, koji će čitaocima pružiti potpuniju sliku društvenih promena i pogleda na svet, prisutnih u slavnim vremenima španske istorije.
Iz Pogovora knjige Morsamor – Mirjana Sekulić
Huan Valera (18241905) pripada prvoj generaciji španskih realista i svrstava se u književnu Generaciju 1868. On zastupa jednuvrstu idealističkog i duhovnog romana. Prema idealističkoj estetici, pod uticajem Hegela, umetnost predstavlja poetsku viziju stvarnosti, ulepšanu, a ne njenu prostu imitaciju. Umetnost je, smatra Valera, duhovna tvorevina i ne treba da ima didaktičke ciljeve.
Huan Valera je do 1874. godine bio poznat kao politički pisac i književni kritičar koji je objavljivao članke u prestižnim časopisima. Slavu stiče objavljivanjem romana Pepita Himenes (Pepita Jiménez), upravo te godine. Roman Morsamor (Morsamor) pripada drugoj etapi Valerinog romanesknog stvaralaštva. Stvaralaštvo koje obuhvata period od 1895. do 1899. godine, tokom kog se Valera potpuno povukao iz javnog života (Romero Tobar, 2003: XXIX). Morsamor je njegov poslednji roman. Objavljen je 1899. godine i predstavlja najpotpuniji izraz Valerine poetike (Miraljes Garsija, 2006), sumu njegovih estetičkih i metafizičkih ideja. Većina španskih istoričara književnosti ovaj roman je označila nekom vrstom „duhovnog testamenta Generacije 1868“.
Roman Morsamor
Roman Morsamor predstavlja spoj biografskog iskustva, književne kulture i reakcije na krizu španske nacije. Sinteza je Valerinih intelektualnih preokupacija, moralne alegorije i minuciozne hronike izmišljenih događaja (Romero Tobar, 2003: LXIV). Mnogi ga nazivaju avanturističkim romanom ili duhovnom autobiografijom, budući da je španski pisac napisao roman u poznim godinama svog života.
Autobiografski elementi u delu odnose se prvenstveno na opise protagoniste, koji je sličan Valeri po godinama, ali i fizičkom iz gledu i slabovidosti. U biografske elemente kritičari dela su ubrajali i Valerine političke ideje o preporodu Španije. Ignasio Fereras je roman tumačio kao bekstvo od strašne stvarnosti koja je zadesila Španiju krajem XIX veka sa gubitkom poslednje kolonije. Najznačajniji autobiografski element je ipak nostalgični pogled u prošlost i autorovo promišljanje pređenog životnog puta (Romero Tobar,2003:LX).
Kroz roman se provlače pitanje budućnosti iberske nacije, preporoda Španije, smisla postojanja nakon smrti, itd. (Romero Tobar, 2003:XLVI). U romanu Morsamor se prepoznaje i Valerina težnja prema ezoteriji, granicama racionalnog saznanja, pod uticajima budizma i indijske filozofije (Romero Tobar, 2003:XLIX – LII). Roman se zato može čitati kao simboličko delo i politička alegorija.
Španski roman u XIX veku
Španski roman je u XIX veku pokazivao značajnu sklonost prema propagandi različitih sadržina. To je konstanta u prozi, kako pre revolucije 1868. godine, tako i u realističkom romanu nakon tog datuma. Estetički principi autora realističkih romana zasnivali su se na ideji da savremeno društvo može da postane materijal za književna dela, tako da romani s kraja XIX veka predstavljaju odraz nacionalnih problema (Romero Tobar, 2003a). Valerin Morsamor odražava istorijsku krizu političkog sistema restauracije. Kritičari ovo delo svrstavaju u istorijski roman, iako se Valerina koncepcija istorijskog romana razlikuje od koncepcije njegovih savremenika. Za Valeru istorijski roman podrazumeva spoj istorijskih elemenata sa fikcijom. Spoj radi većeg kredibiliteta pripovedane priče, budući da istorija predstavlja istinu i ono što se zaista dogodilo, dok roman zahteva lepotu i psihološku introspekciju (Sanćes Garsija, 2009: 111,112). U Valerinom shvatanju istorijskog romana nema kontradiktornosti u spajanju istorije sa fantastičnim, egzotičnim i mističnim elementima.
Književna kritika i istorija su zanemarivale obimnu književnu produkciju, obeleženu nacionalnim brigama, koja korespondira sa tekstovima pokreta za preporod (Regeneración). Odraz savremenih problema u književnim delima obuhvata široki spektar pitanja, koja, ukoliko ne odgovaraju u potpunosti složenoj istorijskoj stvarnosti, ipak daju neku njenu približnu sliku, smatra Leonardo Romero Tobar (2003a).
Valera je u posveti za roman Morsamor napisao da se radi o delu u kom samo želi da na kratko zabavi čitaoce, jer pouke ostavlja mudracima, a težak posao obnove Španije političarima. Međutim, Valera takođe priznaje da ponekad oholo razmišlja da je najbolji način za obnovu zemlje razonoda u časovima dokolice i pripovedanje priča, sve dok se Španija ne obogati, što je uslov za njenu moć.
Rađanje modernog doba
Radnja romana se ne odvija krajem XIX veka već u prvoj trećini XVI veka. U vreme rađanja modernog doba i smrti srednjeg veka. Protagonista, fra Migel de Sueros (fray Miguel de Zuheros), Morsamor, monah iz samostana iz okoline Sevilje, ni po čemu se nije razlikovao od drugih ljudi. Sa svojih sedamdeset i pet godina u svom okruženju predstavljao je ništa više do jedne od nebrojeno mnogo jedinki koje čine ljudski rod. Želeo je slavu i moć, ali nije uspeo da ih postigne. Uspesi i slava Španije budili su ponos u njemu, ali istovremeno i prezir prema sebi, jer u njima nije učestvovao. Okultne veštine oca Ambrosija pokušaće da mu odagnaju potištenost i probude minule ambicije. No,ostaje pitanje, da li je to život ili san?